Nedavno sam naišla na članak o luksuznim kućama u SAD i to me je nateralo da se zapitam da li su ljudi koji su izuzetno bogati zaista srećni. Trajna sreća je osnovni razlog zašto bismo želeli da budemo bogati, zar ne?

Imam neke veoma bliske porodične prijatelje koji bi se mogli smatrati izuzetno bogatim. Od mnogih porodica koje znam, a koje spadaju u ovu kategoriju, jedna se posebno ističe jer poseduje nekoliko aviona za ličnu upotrebu. U stvari, kada se njihova ćerka udavala, potrošili su preko tri hiljade dolara po gostu samo na smeštaj, a da nisu ni trepnuli. Ovde ne računam usluge i poklone date onima koji su dovoljno bliski da se smatraju porodicom. A onda sam pomislila da li njihovo bogatstvo može da obezbedi sreću njihovoj ćerki u njenom budućem bračnom životu? Odgovor je bio definitivno ne. Ako bogatstvo ne može da obezbedi ovu osnovnu potrebu u našem životu, zašto onda postoji očaranost stilom života bogatih i slavnih?

I kod nas običnih ljudi materijalizam se na ovaj ili onaj način provlači kroz naše živote. U stvari, za većinu ljudi koje poznajem, njihov sistem vrednosti i svrha života se vrte oko toga kako zaraditi novac, kako se osloboditi dugova ili kako doći do izobilja za koje misle da bi ih usrećilo. I dok nisam došla u kontakt sa konceptima SSRF-a i nauke o Duhovnosti, moram da priznam da sam delila iste vrednosti i svrhu života.

Proučavanje Duhovnosti u okviru SSRF-a oblikovalo je moje mišljenje u pogledu toga šta je zapravo važno u životu – to jest ako zastanemo i sagledamo to sa superiornijeg stanovišta. Na kraju dana, kada dođe moje vreme da napustim ovaj svet, da li će zaista biti važno koliko novca ili duga imam? Jedini dug o kome treba da brinem je moj duhovni dug ili račun uzimanja i davanja, jer će me to pratiti iz života u život. To će odrediti nivo sreće ili nesreće kroz koje ću morati da prođem u ovom i u narednim životima. Duhovna praksa je jedina stvar koja nam pomaže da spalimo svoj duhovni dug odnosno račun uzimanja i davanja ili nam daje snagu da sve to podnesemo.

Iz ove perspektive, sav naš trud u sticanju sredstava za život i raskoš, ako je uopšte ima, treba da budu usmereni na našu pravu svrhu života, a to je oslobađanje iz ciklusa rađanja i umiranja i spoznaja Boga.

 

_____________________

Pročitajte još:

Dobrobiti duhovne prakse

Vodič za život na satvik način

Ako je učenik voljan Guru ga uvek uči