Nedavno smo pisali o našoj dragoj duhovno uzvišenoj tragateljki, gospođi Nirmali Honap (Honap Kaku) i njenom nesebičnom služenju drugima čak i dok je bila prikovana za krevet. Honap Kaku je napustila svoje telo (preminula) ujutro 12. avgusta 2010. godine i kremirana je sledećeg jutra, otprilike 26 sati kasnije.

Kad god smo prisustvovali sahrani prosečne osobe, naše iskustvo je bilo da je okruženje ispunjeno tamasik duhovnim vibracijama. Možda ste pročitali naš članak o sahrani naspram kremacije koji objašnjava razlog zašto smrt povećava komponentu tame. Za one od vas koji nisu, evo isečka:

S druge strane, odlazak Honap Kaku isijavao je duhovnu pozitivnost. Kao što je bila primer svima nama dok je bila vezana za krevet, čak i u smrti je nastavila da nam pokazuje prednosti duhovne prakse i duhovnog razvoja. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da podelim sa vama neka zapažanja koja su pomogla da se tragaocima (koji su bili svedoci njenog odlaska) usadi dublja vera o prednostima duhovne prakse.

Tragaoci u Centru za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci imaju natprosečnu sposobnost da uoče razliku između pozitivnih i negativnih duhovnih vibracija. Bez izuzetka, svi tragaoci koji su došli da odaju poštovanje primetili su da njeno beživotno telo isijava Čaitaniju (Božansku Svesnost). Takođe su osetili da se duhovno isceljivanje dešavalo na njima, što je izuzetno neobično s obzirom na to da smrt sa sobom nosi duhovno uznemirujuće vibracije.

Kasnije tog popodneva primetili smo da su se brojni tragaoci koji su zaposednuti negativnim energijama, kada su bili izloženi pozitivnom isceljujućem efektu njenog tela, borili da se odbrane od Čaitanije (Božanske Svesnosti) koja je zračila iz njenog tela.

Uz ovo, bili smo svedoci još jednog jedinstvenog fenomena. Zbog Čaitanije koja je zračila iz nje postojalo je odsustvo truljenja, neprijatnog mirisa ili ukočenosti u njenom telu sve do vremena sahrane nekih 26 sati kasnije. Ovo se dešavalo uprkos tome što je vreme bilo vruće i vlažno i što je telo Honap Kaku bilo izloženo vrelom svetlu u studiju više od tri sata nakon što je preminula radi snimanja gore pomenutog eksperimenta. Rigor mortis (ukočenost tela nakon smrti) je stanje koje se obično javlja nakon 3-12 sati od smrti. Ipak, u slučaju Honap Kaku, njeni zglobovi i udovi ostali su fleksibilni sve do kremacije sledećeg dana. Njena koža i tonus mišića bili su gipki i dok smo gledali u njeno lice, delovalo je veoma sveže kao da je upravo preminula. Gledajući je imao sam osećaj da izgleda  kao da je  živa.

Sahrane su uglavnom sumorna dešavanja sa mnogo prolivenih suza, depresivnih misli i uobičajenim tugovanjem. Međutim, ovom prilikom, dok smo pripremali završne pogrebne obrede za Honap Kaku, duhovno uzvišenu tragateljku, osetili smo spokojstvo u njenom prisustvu zbog Čaitanije i saznanja da odlazi u više suptilne regione Univerzuma gde će nastaviti svoj duhovni put da bi se oslobodila ciklusa umiranja i rađanja.

Razmišljao sam o tome šta sam naučio kao svedok celog ovog događaja i kako je on uticao na druge tragaoce. Dok sam sabirao misli, pognuo sam glavu i molio se da i ja, kao Honap Kaku, poslužim i budem instrument koji će pomoći drugima da žive duhovno ispunjenim životom. Gde svaki dan treba da bude iskorišćen za postizanje prave svrhe života i gde fizička smrt nije prožeta tugom i negativnošću, već je samo usputna stanica na našem putovanju ka ponovnom spajanju sa našim Stvoriteljem.

_______________________________________

Opširnije :

• Savladana vremenom a ipak osnažuje druge
• Posebni kvaliteti Njegove Svetosti Pande Maharađa
• Tragalac SSRF-a Satjavan Kadam dostiže Svetost