Otkad živim u ašramu, pitam se zašto kuhinja, koja dnevno hrani 250 do 300 tragalaca, ima samo jedan sudoper. Ali zadržao sam stav učenja i pokušao da ne komentarišem ono što sam osećao da je moglo da se uradi logičnije … ali pitanje mi nikad nije izlazilo iz glave.

A i kako bi? Svaki put kada bi neko bio kod sudopera i pokušavao da opere sudove u vremenskom razmaku od otprilike dva sata, neko bi lagano ometao i zatražio da ili napuni malu posudu vodom kojom će očistiti pult, ili da ispere ruke između kuvanja, ili je sudoper bio potreban jer bi neko poželeo šolju čaja, ili bi tragateljka koja se sprema da secka korijander donela svoju cediljku da ispere listove, a ona koja bi poželela da napravi jogurt takođe bi zatražila pristup sudoperu … i tako, protok korisnika bi bio stalan!

Tako bi se gomila posuđa oprala postepenim, ali ujednačenim tempom uzimajući u obzir sve prekide. Niko nikada nije dovodio u pitanje odsustvo drugog sudopera. Jedan sudoper je prihvaćen kao način života. Svi su bili zadovoljni.

Trudio sam se da se uskladim sa svima, uvek misleći da bi još nekoliko sudopera pružilo više efikasnosti.

Iznenada, pre samo par dana, u svest mi je doprlo novo razumevanje. Ovaj sudoper nije bio ništa drugo do „Božanski naum”! Sve ovo vreme sam koristio svoj ograničeni intelekt, a Duhovnost je izvan intelekta. Morao sam da pogledam izvan nelogičnog scenarija da bih video pravu svrhu koju je ovaj sudoper ispunjavao. Shvatio sam da Bog nije želeo puko pranje suđa, želeo je da stvori božansko unutar tragalaca.

Ovaj sudoper je nametnuo smetnje jer je imao potencijal da ukaže na mane tragalaca – i najmanji vid iritacije mogao je lako biti primećen od strane tragaoca koji je stajao pored i prekidao. Dakle, nečije strpljenje je moralo da se razvije, ljubav je morala takođe da se razvije, tako da je svaka interakcija bila nežna i prijateljska, čak i uzvišena.

Prekidi u sudoperu poslužili su kao vreme da se drugi podstaknu, da se kaže nešto ohrabrujuće, podeli neki savet ili ispravi greška kao na primer „slavina je jako otvorena, trošiš vodu”. Pranje sudova za ta dva sata je zapravo bio samo izgovor za širu sliku koja je bila da svako od nas dobija priliku da se opere i sredi iznutra.

Naš kuhinjski sudoper nam je dao praktične lekcije o tome kako da budemo u stanju potpunog prihvatanja i čak me je naveo da naučim kako da prevaziđem svoj intelekt. Bez ove božanski orkestrirane nelagode, gde bismo dobili ovu gotovo laboratorijsku situaciju koja izaziva unutrašnju transformaciju?

____________________________
Read more  :

Koncepti Sveća, Pareća i Išvareća u duhovnoj praksi i razvoju

Zahvalnost i duhovna bliskost među tragaocima doživljena u ašramu

Ako je učenik voljan, Guru ga uvek uči