Države pogođene izlivanjem nafte u Zalivu pozvale su svoje građane da se mole Bogu za pomoć u sprečavanju katastrofe. Trebamo li zaista iskusiti opasnost da bismo prizivali Boga?

Pre nekoliko dana CNN je izvestio da su državni senatori u Luizijani predložili dan za molitvu protiv izlivanja nafte koja je devastirala Meksički zaliv zbog katastrofe naftne platforme Dipvater Horajzon koja se dogodila 20. aprila 2010. godine. „Dosadašnji napori koje obični smrtnici čine i pokušavaju da reše krizu nisu uspeli, očigledno je vreme za čudo”, rekao je jedan od državnih senatora.

Senatori Luizijane odredili su 27. jun kao dan za građane da zatraže Božju pomoć da se izbore sa izlivanjem nafte. Njihova rezolucija poziva ljude svih veroispovesti širom obale Meksičkog zaliva „da se mole za okončanje ove ekološke vanredne situacije, te da nas poštedi od uništavanja kulture i sredstava za opstanak“.

Ovaj poziv na molitvu usledio je nakon skoro dva meseca borbe za kontrolu curenja, kako je opisao BBC .

Sama činjenica da su zakonodavci u Luizijani pribegli molitvi nakon što su drugi pokušaji da se prevaziđe kobna situacija do sada propali, pokazuje nam da je čovek daleko od toga da kontroliše podvodnu tehnologiju koja se koristi u ovom polju energetike. Savremena nauka nastavlja da širi spektar novih tehnoloških mogućnosti čije implikacije nisu evidentne sve dok se ne dogodi ovakva tragedija.

Šta je zapravo pošlo po zlu? Naučnici, radnici i analitičari sada su zauzeti pokušajima da utvrde činjenice koje su dovele do krajnjeg zagađenja hiljada kvadratnih kilometara ili čitavog regiona. Ali da li će njihova misija utvrđivanja činjenica uključiti osnovni uzrok, zagađen ljudski um?

Kada je unutrašnji um čoveka nečist, onda spoljašnja dejstva lako pođu pogrešnim tokom i čine spoljašnju sredinu nečistom. Ovo je posebno evidentno u slučaju katastrofa koje je prouzrokovao čovek, kao što je izlivanje nafte u Zalivu gde sebičnost i trka za trošenjem prirodnih izvora bogatstva diktiraju postupke industrije. I globalno zagrevanje je takođe primer toga, zbog kumulativnog efekta čovekovih naopakih postupaka, jer priroda sama po sebi ne radi na štetu čovečanstva, već samo podržava i unapređuje čovečanstvo.

Samo duhovna praksa može istinski pročistiti unutrašnji um. Međutim, ljudi uglavnom traže duhovna rešenja samo kada dožive teške situacije koje ih ostavljaju ispunjenim napetošću. Ali zašto čekati tolike traume i previranja kao što je izlivanje nafte da bismo započeli duhovnu praksu? Zašto to ne raditi svakodnevno i uživati u srećnim plodonosnim životima? To bi nam takođe pomoglo da se nosimo sa duhovnim posledicama događaja poput ovih, koji dovode do porasta nečistih suptilnih rađa-tama komponenti i pritiska u atmosferi koji utiču na čovečanstvo u celini.

_______________________________
Opširnije:

Duhovnost nas priprema za prirodne katastrofe i neočekivane događaje

Stvarno zagađenje

Klimatske promene najnovije informacije – uzroci i rešenja

Satva, Rađa i Tama, tri osnovne suptilne komponente Univerzuma