U današnjim vremenima kada je sebičnost raširena i postoji opšta degradacija društvenog jedinstva, etike, pa čak i strukture porodice,  veoma je neobično čuti priče o herojima koji čine nesebična dela za druge.

Poslednji takav događaj koji smo videli, kada su se japanski vatrogasci svojevoljno izložili visokim, čak i smrtonosnim nivoima radijacije da bi zaštitili svoje sugrađane, prilično je inspirativan i vredan divljenja.

Poslednji takav događaj koji smo videli, kada su se japanski vatrogasci svojevoljno izložili visokim, čak i smrtonosnim nivoima radijacije da bi zaštitili svoje sugrađane, prilično je inspirativan i vredan divljenja.

Ovaj čin možemo posmatrati iz dva ugla koji su ujedno i dva razloga zašto smo rođeni: iz ugla karmičkog zakona i iz ugla duhovnog rasta na putu ka Bogospoznaji.

Karmički zakon je prilično složen i postoje brojni parametri koji utiču na količinu zasluga i grehova koji se stvaraju. Od svih ovih parametara najvažniji parametar je namera koja stoji iza dela i koja definiše koju dobrobit čovek stiče  žrtvovanjem sopstvenog života.

Ako je namera osobe da žrtvuje svoj život da bi spasila jednu osobu, ili članove svoje porodice, stvara se karmički račun, odnosno ta osoba koju spašava ili članovi porodice koje spašava biće mu dužni. Jedini slučaj kada mu neće biti dužni je ako ovim činom samo vraća dug iz prethodnog života toj osobi ili njegovoj porodici. U tom slučaju se karmički račun izravnava.

Ako je, s druge strane, namera osobe da žrtvuje svoj život za kolektiv, za društvo ili naciju, onda stiče zasluge koje će prikupiti ili u Raju ili u svom sledećem životu. Međutim, iz ugla duhovnog napretka, u oba ova slučaja se stvara ili dovršava karma, tako da osoba ne ostvaruje duhovni napredak od čina.

Možda se pitamo zašto ta osoba ne stekne punu duhovnu korist od tako velike žrtve? Da bi utelovljena duša dostigla Bogospoznaju, mora upiti Božanske kvalitete i pročistiti sva tela, uključujući fizičko telo, mentalno telo, intelekt i ego. Žrtvovanje života je slično žrtvovanju vezanosti za fizičko telo, ali takođe treba žrtvovati vezanost za sve impresije u umu, intelektu i sopstvenom egu. Tek tada možemo doživeti našu unutrašnju Božansku prirodu.

Nesumnjivo dobijamo trudeći se da radimo i žrtvujemo se za dobrobit drugih. Osoba koja radi ili se žrtvuje za društvo ili svoju zajednicu sa pravom namerom stiče zasluge. Međutim, kada je naša žrtva za druge spojena sa duhovnom praksom kao što je pojanje, služenje duhovnom cilju, razvijanje duhovne ljubavi, upijanje tragateljskih kvaliteta i razvoj duhovne emocije, to nam donosi dodatnu duhovnu dobrobit i približava nas Božanskom.

__________________

Opširnije :

Karmajoga

Žrtvovanje Istini (Tjag) kao jedan od koraka u duhovnoj praksi